Tačno tri decenije unazad, u oktobru 1995. godine, Šakira je objavila svoj treći studijski album „Pies Descalzos“, koji je označio prekretnicu u njenoj karijeri. Kolekcija pesama na španskom jeziku bila je hrabar uvod u stvaralaštvo umetnice koja je želela da preoblikuje latino muzičku scenu spajajući pop i rok s ritmovima Latinske Amerike, uz odjeke afrobeata, arapskih melodija i folk tradicije – nagoveštavajući globalnu pripovedačicu kakva će tek postati.
Deset godina kasnije ponovo je pomerila granice objavljujući dvo-delni projekat „Fijación Oral“, kojim je maestralno spojila jezike. Nakon svetskog uspeha svog engleskog albuma „Laundry Service“ iz 2001. godine, vratila se sa željom da pokaže više – izdajući „Fijación Oral, Vol. 1“ na španskom i njegov pandan, „Oral Fixation, Vol. 2“, na engleskom jeziku.
U kombinaciji s njenim prepoznatljivim vibratom, ova dva izdanja zauvek su učvrstila Šakirin status jedne od najoriginalnijih i najuticajnijih umetnica svoje generacije.
„Mislim da su mi sećanja na ‘Pies Descalzos’ mnogo jasnije urezana u pamćenje nego na ‘Oral Fixation’ seriju,“ rekla je Šakira za Variety u mejl intervjuu.
„To je bio period prekretnice za mene, sve je snimano u kratkom roku i tada zapravo nisam imala šta da izgubim – u tome je bila sloboda. ‘Oral Fixation 1 i 2’ doneli su mi neke od najvećih hitova, ‘La Tortura’ i ‘Hips Don’t Lie’, ali su nastajali znatno duže, uz mnogo različitih zvukova – tada sam već istraživala i eksperimentisala, iako sam još na ‘Pies’ albumu uključila svetske žanrove poput reggea.“
Album „Fijación Oral“ tada je postavio rekord kao najviše kotiran španskojezični album debitant u SAD, zauzevši četvrto mesto na Billboard 200 listi. Na međunarodnom nivou dostigao je prvo mesto u Argentini, Nemačkoj, Meksiku i Španiji. Na Latin Grammy dodeli 2006. osvojio je priznanje za album godine, čime je tada 29-godišnja Šakira postala prva umetnica koja je ponela tu nagradu.
Povodom 30. godišnjice albuma „Pies Descalzos“ i 20 godina izdanja „Oral Fixation (Vol. 1 i 2)“, Šakira je ponovo snimila svoje klasike za Spotify Anniversary Series. Posebno izdanje odaje počast pesmama koje su oblikovale njenu karijeru, a sadrži saradnje s Ed Sheeranom, kolumbijskim umetnikom Beéleom i 14-članim gudačkim orkestrom.
Izvodiš pesme sa Edom Širanom i Beéleom za Spotify specijal. Zašto si izabrala baš njih kao saradnike?
– Ed i ja već godinama razgovaramo i razmenjujemo ideje – radili smo na nekoliko projekata, ali se vreme nikada nije poklopilo. Ove godine smo konačno ostvarili dva velika trenutka – prvo kroz pesmu za film Zootopia, a sada i kroz ovaj projekat. Obožavam način na koji on gradi pesmu samo uz gitaru, i koliko su njegove vokalne aranžmane jedinstvene. Znala sam da će uneti nešto sveže u „Hips“.
– Beéle dolazi iz mog rodnog grada, deo je nove generacije umetnika, a pošto je upravo ta pesma stavila Barankilju na mapu SAD-a, želela sam da u nju uključim još jednog izvođača odatle. Dodali smo autohtonu melodiju i fraziranje koje on peva s toliko duše – i to je ono što čini ovu verziju posebnom.
Kada se osvrneš na originalni koncept albuma Fijación Oral, kako sada vidiš osobu i umetnicu koja si tada bila?
– Vidim nekoga ko je istraživao, tragao, pokušavao da pomeri granice – korak dalje od onoga što sam postigla albumom Laundry Service, kada sam latino zvuk prvi put približila američkoj publici. U tom periodu sam postala smelija i sigurnija u izražavanju i na španskom i na engleskom. To je bilo jedno od najplodnijih kreativnih razdoblja u mom životu.
Imaš li omiljenu pesmu sa albuma Fijación Oral Vol. 1 i 2 koju bi volela češće da izvodiš uživo?
– Uvek imam slabost prema B-stranama. I dalje bih volela da mogu da izvedem „Día Especial“ rame uz rame sa Gustavom Seratijem. I posle svih ovih godina, on me inspiriše, a njegov nedostatak se i dalje oseća.
Od početka karijere poznata si po buntovnosti – od Pies Descalzos do pesama kao što su „Bzrp Music Session“ i „TQG“. Kako doživljavaš taj odnos sa publikom?
– Publika instinktivno zna šta je autentično, a šta nije. Nekada si potpuno iskren i to ne naiđe na odziv koji si priželjkivao — jer nema pravila, mnogo toga zavisi od trenutka, konteksta i faktora van tvoje kontrole.
Ali ono što sigurno znam jeste da, kada nije autentično ne funkcioniše. Ljudi to odmah osete. Zato je jedini pravi put biti iskren, stvaran i nadati se da će to dopreti do njih.
Ako su Fijación Oral ili Pies Descalzos uhvatili specifičan trenutak tvoje umetničke istorije — koji trenutak beleži tvoj sadašnji rad?
– Ono na čemu trenutno radim je neistražen teritorij. U životu zamišljaš kuda ćeš ići, ali se to retko odvija po planu. Zvuci s kojima se povezujem menjaju se od albuma do albuma, ali teme koje me sada pokreću su potpuno nove.
– Pitanja koja postavljam sebi, stvari koje me ispunjavaju, uzbuđuju ili plaše – sve su to nova poglavlja. I jedva čekam da vidim gde će me to odvesti umetnički.
Da danas možeš da na „Oral Fixation“ ubaciš saradnju sa nekom od savremenih umetnica, ko bi to bila?
– Volela bih da čujem Chappell Roan u pesmi „La Pared“. Mislim da bi napravila neverovatnu interpretaciju – njen glas i umetnički izraz su fascinantni.
Imaš li omiljeni stih sa albuma Pies Descalzos?
– Naslovna pesma ima stihove koji su možda bili previše zreli za moje godine tada, ali savršeno su oslikavali ono što su mnogi tinejdžeri osećali. Obožavam da je izvodim uživo – uvek stvori posebnu energiju sa publikom.
Šta je tajna dugogodišnje saradnje sa Luisom Fernandom Očoom?
– Luisfer je porodica. Možemo mesecima, čak i godinama da se ne vidimo, ali čim se sretnemo, sve se nastavi kao da nije bilo pauze. Oboje smo pomalo neurotični, imamo isti smisao za humor i odlično se razumemo. Naše sesije u studiju ponekad su potpuno lude, ali na najbolji mogući način. Neki ljudi su jednostavno „autorski srodne duše“, a on je svakako jedna od mojih.
Kako si reagovala kada si čula da će Bad Bunny nastupiti na Super Bowlu – šest godina nakon što je pevao sa tobom na tvojoj poluvremenoj tački?
– Konačno! Kada smo mi nastupali, čak i to što je deo seta bio na španskom jeziku smatralo se hrabrim potezom. Od tada je prihvatanje latino muzike kao dela mejnstrima otišlo neverovatno daleko.
Volela bih da verujem da su trenuci kada je moja muzika nailazila na otpor ili nerazumevanje u engleskom svetu doprineli tome da danas postoji mnogo veća otvorenost. Ponosna sam što Bad Bunny, koji predstavlja ne samo latino kulturu već i globalni značaj muzike na španskom, ima priliku da nastupi na najvećoj sceni na svetu. To je savršen trenutak za takav nastup, jedva čekam da ga pogledam.
Izvor: TOPFM-Variety
Foto: Youtube printscreen